Da li je i vama prva asocijacija na dijetu gladovanje? S obzirom da je za mnoge osećaj gladi glavni izazov pri gubljenju kilograma, kao jedna od popularnijih ishrana izdvojila se proteinska dijeta. Zašto?
Dominantnu zastupljenost u ovoj ishrani (do 50%), imaju namirnice bogate proteinima, jer se visokoproteinska hrana znatno sporije vari, što čini da duže ostanemo siti. Takođe, tokom varenja proteina metabolizam se ubrzava za 20 do 35%, dok je taj procenat tokom varenja ugljenih hidrata i masti iznosi tek od 5% do 15%. Dakle, ova dijeta je bazirana na proteinima zbog čega je važno objasniti njihovu funkciju u našem telu.
Koja je uloga proteina u mrŠavljenju?
Proteini su složeni molekuli, napravljeni od amino-kiselina koje su neophodne za izgradnju i regeneraciju svih ćelija u našem telu. Dakle, oni izmeđuostalog doprinose i izgradnji mišićne mase. Kada je unos proteina znatno veći u odnosu na unos ugljenih hidrata i masti, kao što je u slučaju proteinske dijete, tada dolazi do regeneracije i izgradnje mišića uz istovremeno gubljenje neželjenih masnih naslaga sa stomaka, butina i drugih delova tela.
Kada govorimo o unosu proteina u naš organizam, važno je napomenuti da amino-kiseline od kojih su sastavljeni proteini mogu biti:
- esencijalne, koje moraju biti unete kroz hranu i
- neesencijalne, koje se stvaraju u telu kroz razgradnju esencijalnih amino-kiselina.
Dalje nam sledi pitanje, koja je to hrana bogata proteinima? Mnogima su prva asocijacija meso, jaja i mlečni proizvodi. Međutim i kroz proteine biljnog porekla može da se obezbedi željeni unos ovog nutritijenta, bilo da je povod veganska, vegeterijanska ili samo raznovrsnija proteinska ishrana. Zato ćemo ostatak teksta posvetiti upravo njima.
Biljni izvori proteina
Razlog zbog kog mnogi daju prednost proteinima životinjskog porekla je taj što za razliku od biljnih proteina u svom sastavu imaju sve amino-kiseline potrebne za funkcionisanje organizma, te su oni kompletni proteini. Međutim, prednost biljnih proteina je u tome što imaju manje masti, a visok sadržaj vlakana, minerala, vitamina i fitohemikalija, koji utiču na poboljšanje zdravstvenog stanja i sprečavanje bolesti. Stoga ih nikako ne treba zanemariti.
U nastavku izdvajamo neke od lako dostupnih biljaka koje koristimo u svakodnevnoj ishrani, a koje su bogate proteinima:
- Pasulj - U 100g pasulja se nalazi čak 21g proteina i 23% preporučenog dnevnog unosa vitamina B1. Pored toga, veoma je bogat i mineralima (molibden, bakar, mangan, fosfor, gvožđe, cink, kalijum i magnezijum) koji imaju pozitivno dejstvo na nervni i kardiovaskularni sistem.
- Sočivo - Sadrži skrobni protein, koji pripada istoj kategoriji kao i grašak, a 100g sočiva ima 10g proteina. Uz to, jedna šolja sočiva zadovoljava skoro 90% dnevnih potreba za vitaminom B9, koji je posebno važan za trudnice.
- Grašak - Odličan izvor dijetalnih vlakana, koja kontrolišu nivo glukoze u krvi i tako povoljno utiču na smanjenje želje za hranom. U 100g graška nalazi se 5,4g proteina, a samo 81 kalorija.
Kukuruz šećerac - Pospešuje sitost sa skoro 3g vlakana po porciji i 4g proteina na 100g. Kukuruz ne sadrži gluten, a bogat je beta-karotenom, koji se pretvara u vitamin A i utiče na održavanje dobrog vida i zdrave kože.
- Boranija - Da li ste znali da boranija uopšte ne sadrži holesterol? Uz to ima veoma malo masti i visok sadržaj vlakana. Takođe, doprinosi eliminisanju štetnih radikala i jača imuni sistem. 100g boranije sadrži svega 31 kaloriju i 1,8g proteina.
Konzumiranjem bilo koje od navedenih biljnih namirnica svom telu ćete obezbediti ne samo protein, već i vitamine, minerale, kao i preko potrebna vlakna. Ako uz to želite i da uštedite vreme za pripremu zdravih i ukusnih obroka Boraniju, Pasulj, Grašak, Đuveč i još mnoga druga jela možete poručiti na Dobrok portalu i ona će vam biti isporučena na željeno mesto i u željeno vreme. Svi Dobrok obroci imaju iskazane kalorijske i nutritivne vrednosti (proteine, ugljene hidrate i masti), te ćete lako pratiti svoj dnevni unos, posebno ukoliko ste na određenoj dijeti.
